Savremena dijagnostička oprema i načini lečenja u modernom ambijentu
MC Poliklinike Simed
Specijalističko okruženje kreirano
da svi naši pacijenti zadovolje sve usluge na jednom mestu.
Ponedeljak - Petak od 08 - 20
Subotom 08 - 12
Bulevar cara Lazara 79b / 2.sprat
29 godina smo sa Vama ! Od internističke ordinacije SIMED - pa do danas.
Zato što smo bili visoko stručno kompetentni i edukovani , uz savremenu opremu precizni i egzaktni,
kako u postavljanju dijagnoza tako i vašem lečenju.
Zato što smo uvek bili tu za Vas!
Zato što smo, verujemo, uvek bili korektni, ljubazni, odgovorni, razumeli vas, kao što ste i vi nas, kada je bilo potrebno !
Zato što smo primali Vaše pohvale jednako kao i vaše sugestije pa i kritike, sve u cilju što uspešnije saradnje i brige o Vašem zdravlju.
BOLEST COVID 19 i POST COVID SINDROM
Definicija Post Covid sindroma ili kako ga još nazivaju "dugotrajni kovid – long covid" još uvek nije konačna. Svakodnevno saznajemo kako karakteristika same bolesti, tako i novine u lečenju COVID-19 (Corona Virus Disease 2019). Ovome sigurno doprinosi i sam virus SARS-CoV-2, koji svojim mutacijama menja kako brzinu širenja i kliničku sliku, odnosno simptome, tok i trajanje bolesti, tako i na žalost i ishod oboljenja. Mehanizam nastanka dugotrajnih posledica izazvanih virusom SARS-CoV-2 na ljudsko zdravlje i dalje nije sasvim jasan. Smatra se da je jedan od glavnih razloga dugotrajnog trajanja simptoma povezanih sa post kovid 19 sindromom, zapravo infekcija, koja u organizmu dovodi do prolongiranog imunološkog odgovora. Svedoci smo da se sve više zdravstvenih radnika uključuje u lečenje akutno obolelih pacijenata, a isto tako i u lečenje osoba kod kojih bolest pokazuje karakteristike dužeg trajanja, uz pojavu sve šireg dijapazona komplikacija, sada već na skoro svim organskim sistemima. Prema nekim istraživanjima više od 10% bolesnika ima tegobe koje traju duže od tri nedelje, a oko 20% pacijenata se potpuno oporavi nakon pedesetak dana od početka bolesti. Ukoliko tegobe traju duže od tri nedelje, bolest nazivamo produženi COVID-19; a ukoliko tegobe traju traju duže od tri meseca, onda se radi o hroničnom post COVID-19 sindromu.
Kako zapravo nastaje ova virusna infekcija i kakve promene u organizmu prouzrokuje? Pri kontaktu sa infektivnim agensima iz spoljašnje sredine, naš imunološki sistem ima sposobnost da se uspešno izbori sa većinom ovih agenasa, što važi i za virus SARS- CoV-2. Uspešno neutralisanje infektivnog agensa se u velikom broju dešava već pri kontaktu virusa i odbrambenih barijera gornjeg disajnog trakta – nosne sluznice i drugih delova gornjih disajnih puteva. Ukoliko se virus ne neutrališe na ovoj prvoj "borbenoj" liniji, aktivira se sledeća faza našeg urođenog (nespecifičnog), ćelijskog imuniteta, a zatim i kompleksni mehanizam specifičnog imunskog odgovora. Ovaj kompleksni imunološki odgovor ili u potpunosti neutrališe virus ili u nekim slučajevima izmiče kontroli, postaje nekontrolisan i prekomeran, što vodi nizu drugih neželjenih događaja koji mogu zbog tzv. "citokinske oluje" pacijentu da ugroze život, te da nastane čak i smrtni ishod ili pak da načini značajna oštećenja jednog ili više organa u ljudskom telu i da nastane tzv. POST COVID SINDROM. Sa njim se mogu suočiti svi pacijenti, bez obzira na težinu bolesti. Kako pacijenti sa blažom formom bolesti, srednje teškom ili sa teškim oblicima bolesti praćenim upalama pluća, kao i oni sa komplikacijama zbog kojih su koristili kiseoničnu potporu ili bili životno ugroženi (na aparatima za neinvazivnu ili invazivnu ventilaciju). Za kompletnu, pravovremenu dijagnostiku i odgovarajuću terapiju je često neophodan i timski, pa i multidisciplinarni pristup bolesniku.
PLUĆA i POST COVID SINDROM
Virus SARS-CoV-2 preko respiratornih puteva dospeva do najudaljenijih delova pluća, do terminalnih bronhioloa, alveola, pa i međualveolarnih pregrada i mikrocirkulacije u njima, uzrokujući najčešće obostrane intersticijalne upale pluća. Dolazeći do alveolarnih pregrada i plućnog intersticijuma, virus oštećuje i površinske-pokrovne ćelije disjanih puteva uzrokujući bronhitise i bronhiolitise.
Simptomatologija oboljenja disajnog trakta u odmaklom stadijumu bolesti ogleda se u pojavi dugotrajnog, uglavnom suvog nadražajnog kašlja-kašljucanja, slabije ili izrazito slabe tolerancije napora, osećaja pritiska u grudnom košu, osećaja nedostatka vazduha posebno pri naporu, pa čak i u miru, odnosno, prisustvom kratkog daha uz povećanje frekvence disanja. Veoma je bitno simptome dobro razlikovati u odnosu na poremećaje - oboljenja kardiovaskularnog sistema i/ili respiratpornog sistema, a može da se radi i o mešovitom poremećaju!
Ukoliko se osvrnemo samo na poremećaje organa za disanje, u post covid sindromu se srećemo i sa bronhijalnom hiperreaktivnošću, jer virus može da ošteti respiratorni epitel disajnih puteva i da dovede do opstruktivnih poremećaja plućne ventilacije. Neretko kod ovih pacijenata, kao posledica zapaljenskih promena , srećemo se sa u manjoj ili većoj meri prisutnim ožiljnim promenama, odnosno plućnom fibrozm.
U dugotrajnom post covidu, kao i u akutnom i/ili postakutnom covidu se možemo susresti i sa poremećajima koagulacionog sistema, koji mogu da dovedu do pojave plućne tromboembolijske bolesti, čija je klinička slika jako slična već navedenim tegobama. Za postavljanje decidne dijagnoze pored detaljno uzete anamneze i kliničkog pregleda, neophodno je izvršiti analizu laboratorijskih parametara, kao i pravovremeno razmotriti primenu pojedinih specifičnih pulmoloških dijagnostičkih procedura kao što su: pregled plućne funkcije (spirometrija, plezizmografija), određivanje gasnih analiza u mirovanju i nakon opterećenja, određivanje kapaciteta difuzije, radiografija grudnog koša, visokorezolutna kompjuterizovana tomografija grudnog koša, a u slučaju sumnje na tromboembolijsku bolest plućnih arterija potrebno je načiniti kompjuterizovanu plućnu angiografiju ili scintigrafiju pluća.
POLIPI DEBELOG CREVA
Polipi predstavljaju izrasline na sluznici unutar šupljine debelog creva. Postoje različite vrste ovih promena, ali najveći broj njih je dobroćudne prirode. Tačan tip ovih promena se može odrediti samo mikroskopskom analizom tkiva. Polipi mogu biti različite veličine i oblika. Pojedini su širokom osnovom vezani za sluznicu, a drugi rastu na peteljci unutar koje se nalaze krvni sudovi koji ga ishranjuju. Značaj polipa je u tome što se neki od njih u nekoj fazi svoga rasta i razvoja mogu transformisati u maligni tumor, odnosno karcinom debelog creva.
Polipi ne daju nikakve simptome duže vreme do određenog vremena, kada može doći do pojave skrivenog ili vidljivog krvarenja usled oštećenja površine polipa ili do tegoba uzrokovanih ometanjem prolaznosti creva usled njihove veličine. Pojedini mogu izazvati pojavu sluzavih ili prolivastih stolica.
Najveći broj polipa može se ukloniti prilikom izvođenja kolonoskopije uz pomoć specijalnih instrumenata.Postoji više metoda i načina uklanjanja o čemu odluku donosi lekar endoskopista koji izvodi proceduru. Za uklanjanje polipa (polipektomiju), potrebno je imati adekvatnu opremu i obučen tim koji je u stanju da intervenciju bezbedno sprovede, kao i da na vreme prepozna i zbrine eventualne komplikacije intervencije. Svetski je trend da se kada je god to moguće polipi uklone odmah tokom dijagnostičke kolonoskopije, kao i da se maksimalno mogući broj uklonjenih polipa analizira pod mikroskopom od strane patologa.Ovo je važno iz razloga da se pravovremeno planiraju endoskopske kontrole, jer polipi mogu imati sklonost ponovnog rasta na istom ili drugom mestu u debelom crevu.
Da bi se polipektomija izvela bezbedno, pored dobre pročišćenosti creva, poželjno bi bilo imati urađene nalaze krvne slike i parametara koji ukazuju na adekvatno zgrušavanje krvi. Takođe je veoma važno informisati lekara o terapiji koju pacijent uzima. Svi lekovi čiji mehanizam delovanja utiče na sprečavanje neželjenog zgrušavanja krvi mogu da stvore problem nakon polipektomije u vidu produženog krvarenja, te je zbog toga kod ovih pacijenata potrebna adekvatna priprema.
Prema proceni i iskustvu endoskopiste, svi veći polipi koji nisu adekvatni za ambulantnu intervenciju ili oni čiji izgled je sumnjiv na postojanje karcinoma, prethodno se bioptiraju radi analize polipa i planiranja adekvatne vrste lečenja, jer je za neke neophodna hirurška intervencija.
U današnje vreme, pacijenti se često već unapred informišu o svim ovim temama putem interneta i društvenih mreža što u određenoj meri nije loše, ali je kao i za svaku drugu zdravstvenu temu, uvek najznačajnije o svemu što je vezano za ovu vrstu intervencija obaviti prethodno savetovanje sa stručnjacima iz ove oblasti
Javite se obavezno na pregled, jer pre svega morate znati da Helicobacter pylori nije jedini mogući uzročnik bolesti želuca, bilo da se radi o gastritisu, čiru ili nečemu drugom? Kad kažete da mislite da vam Helicobacter ponovo pravi problem, pretpostavljamo da ste već lečeni? U tom slučaju, morate znati da serološki testovi za detekciju Helicobacter-a (to su testovi iz krvi ) nisu pouzdani u proceni postojanja ponovne infekcije i da možda nije potrebna ta vrsta lečenja, odnosno terapija eradikacije Helicobacter pylori. Naročito ako imate tzv. alarmantne simptome (nagli gubitak na telesnoj masi, uporno povraćanje, teškoće sa gutanjem, crnu stolicu, malokrvnost, i dr.) potrebno je uraditi i ezofagogastroduodenoskopiju.
Hemangiomi u jetri spadaju u benigne tumore jetre i sami po sebi , naročito oni malih dimenzija, ne predstavljaju problem. Često se otkrivaju slučajno. Međutim , morate znati da iako u velikom procentu imaju tipičnu ultrazvučnu sliku, nekada mogu da zavedu svojim izgledom i iskusne lekare, a da se iza uočene slike krije nešto drugo(drugi benigni, ali na žalost i maligni tumori). Posebno treba biti obazriv kada su u pitanju pacijenti sa već poznatom nekom od malignih bolesti. Redovnim ultrazvučnim praćenjem hemangioma i na vreme uočenim, eventualnim intervalnim promenama veličine i izgleda, može se na vreme reagovati i preduzeti dopunsko ispitivanje u cilju postavljanja definitivne dijagnoze ( CT / MRI jetre ).
Glavobolja je čest simptom neke bolesti ili poremećaja u organizmu i najčešći je razlog javljanja neurologu. Osnovno je da bolesnik ozbiljno shvati ova stanja, da kod ponovljenih glavobolja izmeri krvni pritisak i redovno uzima predloženu terapiju za svoje hronične bolesti, ako su mu poznate.Ali, potrebno je voditi računa o tome da uz normalne ili snižene vrednosti krvnog pritiska, može imati povišen, između ostalog i intrakranijalni pritisak kao uzrok glavobolje, a to podrazumeva obavezan pregled neurologa, koji će, nakon pregleda, predložiti dalju preciznu dijagnostiku i lečenje.
Kolonoskopija može biti neprijatan, ali i bolan pregled. Stoga se, nakon dogovora sa lekarom specijalistom, ovaj pregled može obaviti i u analgosedaciji koja podrazumeva uvođenje pacijenta u kratkotrajan, veoma prijatan san iz koga se on budi odmah nakon završenog endoskopskog pregleda. Nakon kraćeg vremena pacijent je sposoban da u pratnji osobe sa kojom je došao, svestan i u dobrom opštem stanju ode kući.
Mokraćna kiselina (acidi uricum) je normalan sastojak krvi, a teškoće nastaju kada ta količina prelazi granicu normale. Tada govorimo o hiperuricemiji. U takvim okolnostima dolazi do taloženja kristalića urata u zglobove i oko zglobova, što dovodi do upale sa otokom, crvenilom i bolom. Najčešće je zahvaćen nožni palac, ali mogu biti i drugi zglobovi. Tada se govori o gihtu. Uzroci ovog poremećaja najčešće su nasleđene greške na nivou gena sa posledičnim stvaranjem urata, ali i neke druge bolesti (bubrega, krvnog sistema), kod kojih na različite načine (pojedinačno stvaranje urata, ili smanjeno izlučivanje) dolazi do hiperuricemije. Zbog toga je potrebno nakon nalaza hiperuricemije posetiti lekar internistu. Često se radi o poremećaju zbog prekomernog unosa hrane koja je bogata purinom, uz konzumiranje alkoholnih pića, sa posledičnim porastom urat u krvi i mogućim nastankom gihta, bubrežnih kamenaca i sl. Lečenje se sastoji od dijete bez purina, izbegavanje alkoholnih pića, povećanog unosa tečnosti (minimun 3 l dnevno), smanjenja telesne težine, alkalizacije urina uzimanjem sode bikarbone i dr. Ako sve to nije dovoljno koriste se lekovi za blokiranje stvaranja purina i ubrzavanja lučenja mokraćne kiseline putem bubrega. Kod upale zglobova praćene otokom i bolovima koriste se različita sredstva protiv upale.
Ukoliko ste imali periode bola u donjem delu kičme koji se ponavljaju na podizanje tereta ili duže sedenje, a praćeni su osećajem ukočenosti krsnog dela ili se šire u jednu ili obe noge, svakako je neophodno da se javite na pregled lekaru fizijatru. Bol u leđima je simptom – znak najčešće vezan za poremećaj građe i funkcije diska, ali može biti i znak nekih drugih bolesti. Iz tog razloga rana dijagnoza i pravilno lečenje je najbrži put do izlečenja.
Pošaljite nam poruku ili nas pozovite.
Zakažite već danas pregled kod
specijaliste za vaše zdravstvene tegobe.